О књизи: година / Нашавши се овде, у овим околностима, скоро први пут у животу имао сам прилику да слободно размишљам, да рећи шта мислим. Током ових неколико дана много сам размишљао о томе шта ми се десило, зашто? Казна? Суђење? Или ми се пружила прилика да схватим нешто што ми, у вреви нашег тадашњег живота, не можемо у будућности. Понекад немамо довољно времена, понекад смо лењи, понекад нас слепе слепила и стереотипи који су нам наметнути стане на пут. А главна ствар је да ми тамо не осећамо потребу за тим. Живот нас носи у некаквом блатњавом потоку, клатимо се, гурамо се лактовима, покушавамо да се ухватимо за неку обалу, неки као да успевају, али, у ствари, ова обала је климава, или се брзо руши, или полако одмиче, а ето човека опет у истој мутној води, која га и даље носи у заборав. И за све је исти крај, заборав…